Се изнагледав видеа од клонови на Crash Bandicoot за ПлејСтејшн кец деновиве. Немам ниедна од овие игри играно, некои не ни знаев дека постојат или комплетно сум ги заборавил. Тогаш позанимливо ми беше постоењето на Crash Team Racing клоновите, која и самата е клон нели, ама и од тие ништо ми нема пројдено низ контролер. Само ги гледав во списанија и низ каталози и цедетеки. Покрај ствари како Дизни, Луни Тунс, Мапетс, Саут Парк и други франшизи релевантни во девеести, го имаат и Петре Клукајдрвчето извадено од негде да вози картинг.
Скроз е лудо е кој сѐ се тепал да биде Mario Kart за ПлејСтејшн или поточно да ќари нешто од успехот на Crash Team Racing. Клоновите на Crash Bandicoot се помалку на број, ама ги има. Не дека Crash Bandicoot има измислено 3D платформери, ама има специфичен препознатлив левел дизајн што не бил така спакуван претходно. Игри како Donald Duck: Goin' Quackers, Lilo & Stitch: Trouble in Paradise или M&M's: Shell Shocked веројатно не би ни постоеле без таа инспирација. Не биле џабе. Ете ги сега како повод да се навратам на други забаталени ПлејСтејшн кец игри што сум ги дробел и да поносталгичарам малку. И време беше, пројде цела година од првата тура.
Batman Forever: The Arcade Game (1996)
Ја ископав од тезга еден дождлив ден на некогашниот автопазар. Празник беше кога ќе те однесат ко дете да буричкаш по кутии со дискови. Голем дел од игрите за ПлејСтејшн кец ми се од таму купени. Ако не работи дискот мора да чекаш до следната недела за да ја смениш, зашто автопазар работеше само еднаш неделно. Batman Forever: The Arcade Game ми изгледаше чудно и ружно и покрај тоа што Batman Forever ми беше најјаката ствар на свет. И денес кога ќе ја видам ме стега глава. Aма тогаш беше повеќе од доволно што играм ваква игра дома - и тоа Бетмен, иако во флиперницата две куќи подоле имаше милион пати подобри beat 'em up игри.
Army Men: Sarge's Heroes (1999)
Таман кога веќе бев "голем" за да ги распостелувам малине пластични војничиња насекаде низ дома и двор, ја открив Army Men: Sarge's Heroes што практично беше истата таа фантазија спакувана како пуцачина во трето лице. Не e ни отприлика меѓу најдобрите, ама беше доволно интересна за да те замисли дали си стварно голем за да ги пензионираш вистинските пластични војничиња. Пред да згасне, Army Men спука дваесетина игри од различни жанрови за повеќе платформи, ама оваа остана единствената што сум ја играл од цел серијал. Додека неизбежно се врати некој ден, најблиску до ова е онаа Hypercharged: Unboxed.
Те пречекуваше со "This game is best played in the dark" кога ја пушташ, ама и со запалено светло знаеше да те препоти. Alien: Resurrection не само што е ексклузивка, туку е и првата пуцачина во прво лице што за движење користи лев аналог, а десен за нишанење. Денес ова е стандард за FPS, ама во тоа време било ново и не им легнало на сите. Има една позната рецензија од ГејмСпот што баш ги кења тие "лоши контроли". Штета Alien: Resurrection нема излезено од ПлејСтејшн, па да би можела да упеца модерен ремастер од некои мангупи како Најтдајв што ќе ја истретираат како Quake или Blood. Една од омилените ПлејСтејшн кец игри и најдобрата пуцачина објавена за конзолата покрај Quake II и Medal of Honor. Филмот е така-така.
Pro Pinball: Timeshock! (1998)
Можеби најверната симулација на флипер излезена во девеести. Настрана тоа што на времето сѐ ни изгледаше реалистично ПлејСтејшн, дизајнот на таблата, звуците и физиката беа неверојатно добри во Timeshock. Баш кога го заиграв ова веќе почна да ги снемува вистинските пинбол машини по флиперниците. Денес се толку ретки што со години приметувам како еден ист лик бара да купи по онлајн огласнициве. Pro Pinball: Timeshock! е единствената игра од листава што има модерен римејк од пред десетина години, ама и тој очигледно времето го има заборавено бидејќи сега првпат слушнав дека постои.
Кој забатален концепт се игри со фиксирана камера. Сигурен сум дека денес ова постои како инди поджанр и да побарам ќе најдам еден куп модерни, ама времето им беше таму во екот на популарноста на старите Resident Evil. Ни пола не сум ја контал Soul of the Samurai тогаш. Веројатно ме возел моментот дека вадиш катана, касапиш наоколу и тоа било тоа. Баш деновиве додека прегледував гејмплеј приметив колку е стварно забегана, самата приказна и општо целиот дизајн и амбиент. Играта инаку се викала Ronin Blade во Европа, ама сигурен сум дека мојот пиратски диск го имаше овој омот со Soul of the Samurai.
Ако нешто е забаталено на листава, тоа е ова. Џордан и Space Jam беа интегрален дел од детството на мојата генерација. Шокантно ми е како ја имав избришано од сеќавање, а памтам триста глупости околу. Знам со кој кои сликички сум ги разменил за албумот, се сеќавам и на касетата од филмот на кино-снимка каде што точно памтам на која сцена се појавуваат силуети од луѓе во публика како стануваат. Веројатно овде и сум дознал што е кино-снимка. Кај ми испари информацијата дека постои играва? Кога ќе почнат да ти снемуваат вакви моменти, сфаќаш дека си многу постар отколку што се осеќаш. Jа пуштив на емулатор, изиграв една партија со Џордан, Багс и Таз. Сигурно и тогаш била вака глупа, ама ја утепувавме.
No comments:
Post a Comment